Vitomirka Trebovac (Novi Sad, 30.01.1980.)
Završila Filozofski fakultet u Novom Sadu.
Napisala 4 knjige poezije
„Plavo u boji“ (Škart, Bg, 2011)
„Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni“ (LOM, Bg, 2017)
“Dani punog meseca” (LOM, Bg, 2020)
“Dovoljno je malo sunca” (LOM,Bg,2023)
Poezija joj je prevedena na nekoliko evropskih jezika.
Kourednica knjige poezije „Ovo nije dom, pesnikinje o migraciji”
Urednica knjige “Novosadska neoavangarda/ izbor iz poezije”

Angažovana u knjižari i izdavačkom centru „Bulevar Books“ u Novom Sadu.
Aktivna na domaćoj umetničkoj sceni i učesnica raznih internacionalnih projekata i međunarodnih rezidencijalnih boravaka.

uspravno

miriše na proleće
samo nikako da dođe
zima se proteže
u krevet u kosti
sanjala sam prababu
jaše konja
i osmoro dece ide iza nje
nema hleba nema muža
ali jaše uspravna
jer ona zna sve će doći
sanjala sam
jaše i ničeg se ne boji
deda je jednom rekao
u toru među ovcama
svi su naši živeli uspravno
a ti gledaj kako ćeš
mnogo je prošlo od tada
i meni je mnogo trebalo da vidim
da je najteže u životu
živeti uspravno
zato se svi saginju
pre zore
probudila me keruša
lajala je celu noć
odneli joj decu
i sad tumara po dvorištu

dokaz

dovoljno je samo malo sunca
i uhvati me to
da moram da budem dobra
svima da budem dobra
bolesnom da kažem ozdravićeš
slabom ojačaćeš
ljutom proći će
povređenom zaceliće
uhvati me to do suza
da svima kažem
nije bitno
ima nešto izvan svega
podigni glavu umorni svete
sunce je opet zasijalo
a to znači
sve uvek može ispočetka
jer ako može sunce
ponovo kroz mrak
možemo i mi
to je dokaz.