Saša Ilić

 

Rođen je 1972. u Jagodini. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Većinu svojih tekstova je objavio u časopisu Reč gde je debitovao u januaru 1995. Do sada je objavio koautorsku knjigu
Odisej (1998),
Predosećanje građanskog rata , knjigu priča (2000) i
Berlinsko okno,roman (2005)
.Priredio je zajedničku knjigu mladih pripovedača
Pseći vek (2000) i zbornik tekstovaKako čitati (2005).
Radi u Narodnoj biblioteci Srbije. Urednik je podlistka BETON (Danas) kao i web izdanja
www.elektrobeton.net.
Pored proze, piše eseje o književnim fenomenima (post) Miloševićevog doba u Srbiji. Autor je izdavačke kućeFabrika knjiga.

 

 

 

Fragment iz romana u nastajanju

PAD „KOLUMBIJE”

…Šum razmicanja vrata opomenuo je Irenu da treba da izađe iz lifta. Dok je išla ka parkiranom taksiju, razmišljala je kako joj je od svega na pamet pao baš taj očev ožiljak na licu. Da li će, pitala se dok je otvarala vrata na kolima, kada mu taj komad kože zamene nekim drugim, to opet biti on. Taksista se nije pomerao. Izgledalo je kao da drema. – Idemo? pitao je iznenada. – Golsvordijeva 32. – Ok. Golsvordijeva, potvrdio je taksista vraćajući slušalicu na uho. – Ako se još uvek tako zove, dodala je Irena, ali taksista više nije obraćao pažnju na nju. Čovekovo lice bilo je osvetljeno odozdo prigušenom svetlošću sa komandne table, tako da je ona u retrovizoru mogla da nazre tek konture njegovih jagodica i razvijenih arkada. Kola su bešumno klizila. Svaki put kada bi brisači lučno očistili staklo vetrobrana, na njemu se ubrzo hvatala nova skrama, nalik sluzokoži. U tom kratkom intervalu, iz mraka bi izronile vozačeve oči koje u retrovizoru nisu mogle da prikriju izraz radoznalosti. Taksista je onda uključio radio. Upravo je išao brzi pregled dnevnih vesti: U Beogradu je danas, u oba veća Skupštine SRJ većinski izglasana Ustavna povelja. Usvajanjem ovog akta, Savezna Republika Jugoslavije je i formalno prestala da postoji… Međunarodni sud sa sedištem u Hagu, danas je potvrdio svoju nadležnost u procesu koji je 1993. protiv SRJ pokrenula BiH… U Plitvičkoj ulici večeras je pronađeno telo M. E. Izvor iz beogradskog MUP-a poriče da se radilo o samoubistvu… U Beogradu je trenutno minus jedan stepen. Vazdušni pritisak 1050 milibara. Sneg pada u svim delovima grada. Vi ste na talasima Radija 9,49. Usledio je džingl a potom pesma sa domaće top liste. Irena nije prepoznala uvodne rifove. Intro je bio prilično dug dok je muški vokal dolazio iz velike daljine, nastupajući žestoko, ponavljajući kao mantru da kobna laž pliva brzacima. Nije ih čula ranije, iako nije propuštala koncerte, izuzev onih u KST-u. Taj klub ju je posebno odbijao, zato što se nalazio u podrumu njenog fakulteta. Nisu je toliko nervirale neudobne žute lođe, niti standardno loše ozvučenje, pa čak ni to što su večeri tribute bendova bivale sve češe iz sezone u sezonu, koliko činjenica da se u tom prostoru osećala loše. Uvek joj je bilo hladno, baš kao da su odavno nastupila vremena ledena o kojima je pevao vokal sa radija. Sada ili nikada! ponavljao je uporno. Sada ili nikada! I Irena nije mogla da veruje koliko joj je vremena trebalo da sebi prizna kako joj je ta neprijatnost ostala kao sećanje na jedan događaj u klubu. Bio je doček Nove godine pod maskama. Irena je nosila improvizovanu masku Catwoman. Kretala se lako, klizeći kroz gužvu koja se razmicala pred njom. A onda je počela da igra. Sada ili nikada! dopiralo je sa radija kao opomena. Prvi put je tada odlučila da za Novu godinu učinu nešto drugačije od uobičajenog. Da bude sama, zaštićena bezbednom crnom tkaninom kostima, u kome se osećala nadmoćno u odnosu na sva tela koja su se gibala oko nje. Već joj se vrtelo u glavi od alkohola kada ju je neko uhvatio za ruku. Okrenula se i videla momka u maskirnoj uniformi. Iako joj se beše uneo u lice, nije mogla da ga čuje. Njegova isturena donja vilica je uporno padala i podizala se, dok joj je stezao ručni zglob. Ona je pokušala da se otrgne, ali njegov stisak se samo pojačavao kao i gestikulacija. Bio je besan na nju, a da ni sama nije znala zbog čega. Njačudnije joj je bilo to što niko ne primećuje taj neprirodni kontakt između njih dvoje. Svi su bili usmereni na nešto drugo. Na muziku. Na vreme koje je proticalo. Njoj se vrtelo u glavi i nije više mogla da izdrži bol u ruci. Pala je na kolena, a onda je dobila udarac čizmom u stomak. Dogodilo se to na prelazu između dve pesme. Dok je ležala zgrčena na podu kluba, jasno je čula kako uniformisani kaže da mrzi maskirane američke kučke. Niko joj nije prilazio neko vreme, a onda su je nečije ruke odvukle do najbližeg stola i posadile na sedište. Sada ili nikada? pitao je vokal sa radija. Sada, pomislila je Irena vozeći se u taksiju prema svojoj staroj beogradskoj ulici: Sada.