Vida Ognjenović

Rodjena u Dubočkama kraj Nikšića, odrasla i školovala se u Vojvodini i Srbiji.
Osnovnu školu završila u Vrbasu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima.
Diplomirala je na Katedri za opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu ( 1963 ) i na odseku za režiju beogradske Akademije za pozorište, film i TV ( 1965 ).
Postdiplomske studije je započela u Parizu na Sorboni, a magistarski rad iz teorije
i prakse režije odbranila je na univerzitetu u Minesoti, SAD (1972 godine).
Od 1974 do 1979 radila je kao asistent na FDU u Beogradu. Za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu izabrana je 1977 godine, a po isteku četvorogodi- šnjeg mandata, ostala je u angažmanu kao stalni reditelj.
Kao profesor po pozivu, predavala je na univerzitetima u Los Andjelesu (UCLA), Čikagu (UIC) od 1981-1982, a u okviru predavačkih turneja obišla je u nekoliko mahova, kao gost predavač, sve veće univerzitete SAD-a ( 1985, 1991, 1997, 1999 ). Redovni je profesorAkademije umetnosti u Novom Sadu.
Njen rediteljski opus čini blizu stotinu pozorišnih, kao i velik broj televizijskih i radio režija, od kojih mnoge po sopstvenim tekstovima.
Napisala je veliki broj drama, koje su doživele više postavki i brojna izvodjenja, a objavljene su u različitim izdanjima. Kao reditelj gostovala je u mnogim pozorištima širom ranije Jugoslavije ( Crna Gora, Slovenija, Hrvatska), a radila je predstave i izvan naše zemlje. Režirala je raznorodan repertoar, kako domaću i stranu klasiku, tako i modernu savremenu dramu i mnoge praizvedbe. Nema naše značajnije pozorišne nagrade koju nije dobila. Izmedju ostalih:

Oktobarsku nagradu grada Beograda za pozorišnu umetnost ( 1984)
Zlatni lovorov venac za režiju ( Sarajevo 1985)
Vukovu nagradu za umetnost( 1992)
Sterijinu nagradu za najbolju dramu ( 1991)
Nagradu Joakim Vujić za pozorišnu umetnost ( 2001)
Sterijinu nagradu za najbolju dramu ( 2001)
Sterijinu nagradu za najbolju režiju ( 2002)
Objavila je četiri knjige proze:
zbirke pripovedaka
Otrovno mleko maslačka (Prosveta, Beograd, 1994),
i
Stari sat ( Prosveta, Beograd, 1996),
Najlepše pripovetke Vide Ognjenović ( Prosveta, Beograd, 2001),>
roman Kuća mrtvih mirisa (Prosveta, Beograd, 1995),
i sedam knjiga drama:
Melanholične drame ( SKZ, Beograd, 1991),
Devojka modre kose( Ars dramatica, Beograd, 1994),
Setne komedije (SKZ,1994),
Mileva Ajnštajn,
kao i sabrane drame u tri knjige
DrameI,II,III( Stubovi kulture, 2000,2001,2002).
Dobitnik je mnogih značajnih nagrada za književni rad.
Izmedju ostalih dobila je:
Nagradu Prosvete za knjigu godine ( 1994),
Andrićevu nagradu za pripovetku( 1995),
Nagradu Branko Ćopić za prozu ( 1996),
Nagradu Laza Kostić za roman ( 1996),
Nagradu Karolj Sirmai za pripovetke ( 1996),
Nagradu Paja Marković Adamov za prozu ( 1997),
Nagradu Ramonda Serbica za prozu ( 1998),
Nagradu Stefan Mitrov Ljubiša za književno delo ( 1999).

Nosilac je:
Oktobarske nagrade Grada Beograda za režiju predstave Mefisto, ( po Klausu Manu).Zlatnog lovorovog venca (MES, Sarajevo) za istu predstavu.
Zlatnog ćurana za tekst komedije Kako zasmejati Gospodara i Zlatnog ćurana za režiju istog komada.
Dve Sterijine nagrade za dramski tekst: (Je li bilo kneževe večere. 1991, Jegorov put2001),
Sterijine nagrade za režiju ( Jegorov put 2001). Nagrade Joakim Vujić za tekst Kako zasmejati Gospodara .
Nagrade Zajednice za kulturu grada Beograda za dramatizaciju teksta i režiju predstaveSeobe M. Crnjanskog.
Nagradu Susreta vojvodjanskih pozorišta za režiju komedije Kako zasmejati Gospodara.
Gran-pri za radijsku režiju.
Nagrada Vukove Zadužbine za dramu Je li bilo kneževe večere
Nagrade grada Budve za dramski tekst i režiju ( Kanjoš Macedonović 1989) ( Stubovi kulture, Beograd, 1998),
Jegorov put ( Oktoih, Podgorica, 2001), Drame IDrame IIDrame III ( Stubovi Kulture, Beograd, 2001,2002).

Proza i drame su joj prevodjene na engleski, madjarski, makedonski i nemački jezik.
Živi i radi u Beogradu.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail