Midhat Mido Kapetanović je rođen 1976 godine u Sarajevu u vihoru komunizma i Titovog pionirstva kojeg se do današnjeg dana nije kutarisao. Nakon studija na Arhitektonskom Fakultetu Univerziteta u Sarajevu bavi se dizajnom, koncept artom i radom u multimedijalnoj industriji. Mnogi projekti iz oblasti filma, TV-a, gejminga i pozorišta za razne domaće i strane klijente su rađeni solo i sa timovima iz raznih produkcija. Radio je lustracije za dječije knjige i slikovnice kao i mnoge naslovne strane za magazine i knjige uz storyboarde za filmsku i TV produkciju. U posljednje vrijeme radi na vlastitom projektu Medvjeđa Carica koji je u procesu izdavanja u nekoliko jezičnih verzija, kao i mnoge strip-projekte za strane izdavačke kuće.

O Midu Kapetanoviću  MIDOV DOKAZ

Od malena imam prokletu potrebu da izbegnem zadatu temu i crtam (i pišem) o onome što mi pada na pamet. Evo, sada bi trebalo da pišem o crtežima Midhata Kapetanovića, a NEMA ŠANSE! Zašto bih ja teoretisao o njegovoj umetnosti kada i sami možete da vidite lepotu i majstorstvo. Bolje da pričamo o meni :-) 

Negde osamdesetih, išao mi je led uz kičmu dok je Đorđe pevao “Samo da rata ne bude” (bio sam ubeđen da lupeta, pa nismo valjda idioti). Jedni idiot sam bio ja. Jer ja sam rođen u zemlji prijatelja, braće i sestara, zemlji u kojoj su lopovi bili čudo neviđeno (ne emisije), pornografija čudo neviđeno (ne emisije), četnici, pedofili, makroi, vračare, travarke, karakondžule, ustaše, ubice – čudo neviđeno. Užasno je lako bilo uništiti tu Bajku. Otvorili su novine i televizore, pustili ale i akrepe u program da nas ubede da “nema više  Ljudi”, da “niko nije Normalan”, “svi smo mi isti i svi smo pomalo zli”. Idiotska manjina (idiota) zauzela je sve i ubedila nas da smo svi idioti. Sediš u sobi i tako je lako pomisliti da “možda jesu u pravu, možda nema ljudi, možda je samo zlo preživelo”. E, TU DOLAZI MIDO.

Midhat ima lekovito pero. On je dokaz da smo nekad bili tako veliki, on je dokaz da još ima ljudi, još ima dobrote, on je dokaz da smo isti, da nismo svi zli, da nas ima, da nismo nenormalni da se sa njima po govnima valjamo, ali i da nismo nenormalni da se ne volimo. Midhat je dokazd da je (moja) Juga još živa, da je Sarajevo još veličanstveno, da imam s kim da plačem i da imam sa kim da se smejem. 

Lako je biti Umetnik. Toliko je teško biti prijatelj. Lako je crtati. Toliko je teško vratiti ljudima veru u Ljude. Umem i ja da crtam… ali ne umem nekoga da ubedim da nije sam… onako kako Mido ume. Crtežom. Hvala ti, druže. (Posebno zavidim na ljubavi Medveda i Carice. Nemam pojma šta bih voleo da budem… ali sve bih dao da me neko voli kao Carica Medveda ili Medved Caricu.)

Dobrosav Bob Živković