Rodjena 13.02.1981. u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2005. i doktorirala na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu 2012. Članica projekta Nova drama. Izvedene drame: ESCape, Ler,Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skociđevojka, Možda smo mi Miki Maus, Čudne ljubavi.
Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila projekat „Oni žive – u potrazi za nultim tekstom“. 2013. napisala, režirala i izvela u Bitef teatru dramu „Posledice“.
Dobitnica je nagrada: Borislav Mihajlović Mihiz za dramsko stvaralaštvo, Slobodan Selenić za najbolju diplomsku dramu, nagrada konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst „Možda smo mi Miki Maus“ , Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst „Pomorandzina kora“ 2010. Živi i radi u Beogradu i Bečićima.
čije ja to dete treba da rodim
daj mi samo tačan raspored mi daj
i znaću kuda da krenem
i možda ću tad
bar na trenutak
znati ko sam
i gde idem
i da li sam stigla
kad mi kažeš da to tako mora
koji deo tebe u to zaista veruje
kad mi kažes stani i razmisli
koji je to deo misli
u kom moram da se zaustavim
da zaustim
posto vidiš imam jedan teg tu oko desne noge
malo me steže pa ako možeš da ga odvežeš
ili bar popustiš
ali ne to ti je upozorenje
uprizorenje
pa i to ali pre podozrenje
kao neko čudno vrenje
tu izmedju mojih nogu
pa zato ne mogu da pratim tok misli
oprosti
oprosti što mi se noge tresu
oprosti na mom nabreklom telu
a nije muško
rekla bih da nije muško
oprosti na mom ofucanom izgledu
i pre svega oprosti na mojim
nezamislivim mislima
sve će to narod pozlatiti
narod
ili
rod
rodbina
sudbina
ko
još jednom vas sve pitam
čije ja to dete treba da rodim
zavesa
mrak
moje može da bude samo privremeno dok me još uvek nosi ta večita egzaltacija za proizvodnjom sadržaja
da usudiću se da kazem da je dete jedan deo tog sadržaja
to moje dete za koje ne znam tačno čije je
to je jedna dnevna zabava
to dete ne može biti krivo ni za šta
to dete neće biti krivo ni za šta
to dete neće ubiti svoje drugare iz devetomilimetarske intratek polu-automatske puške
to dete nikad neće izgovoriti žao mi je što ih nisam više ubio
to dete neće komandovati vojskom koja ce vršiti genocid nad civilima
to dete neće u pijanom stanju zgaziti staricu na pešackom prelazu i ostaviti je da leži
ma i ako je zgazi svakako neće zgaziti nekog mladjeg
pred kojim je zivot
a pred ovim detetom sa andjeoskim likom
pred ovim detetom je život
nema kraja ni u nagoveštaju
pred njim je igranje u pesku
pa prvi školski dani
pa prve ljubavi
letovanja zimovanja
šah tenis balet klavir
fakultet pa brak
ili brak bez fakulteta
samo da ne ostane samo
samo da dete ima dovoljno sadržaja
samo da dete ne bude samo
samo da ne doživi da može da se pita
dete ne treba previše da se pita
niti da ikad sebi postavi pitanje
čije ja to dete treba da rodim
u daljini
neki zvuk
u daljini
prigušeni zvuk
